ЗАПИСИ ИЗ МОНАШКЕ КЕЛИЈЕ
Монахиња Марија (Антић), Манастир Јасеновац
Аутор текста и реализатор изложбе:
монахиња Марија (Антић)
ИЗЛОЖБА ИКОНИЧНИХ СЛИКА МОНАХИЊЕ МАРИЈЕ ИЗ ЈАСЕНОВЦА
Пред нама је изложба савремених иконичних слика монахиње Марије (Антић) из манастира Јасеновца на тему страдања новомученика јасеновачких. Јасеновац је у свести православног, српског народа, као Аушвиц за јеврејски народ, појам болног а невиног страдања недужног народа од стране људи који нису имали храбрости да воле… Бога. Тамо где нема љубави, нема ни Бога јер – „Бог је Љубав“ (1. Јн. 4,8). Зато људи који немају Бога у себи, немају храбрости да љубе. Недостатак храбрости за љубав ствара у човеку страх, чак и од деце…
Монахиња Марија интуитивно осликава децу, или одрасле са детињим осећањима, који приступају агонији страдања као да хрле у наручје Господа који је говорио: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт.19,14) Такође је занимљив приступ у одабирању иконографских мотива монахиње Марије. Свака икона извире из мотива старохришћанске традиције мученика који су на сличан начин пострадали ради Христа такође од људи који нису имали храброст да прихвате свет који другачије мисли. Нису имали храбрости да воле.
Можда људи очекују да виде грозоту, ужас, страх и одсуство љубави у савременим иконичним сликама сестре Марије. Међутим, ово је иконографија Божанске Љубави која у нама отвара свест о лепоти и чедности Христовог васкрсења! Сваки уметник у подсвести живопише своју душу и проживљава са својим јунацима уметничког дела, сваки детаљ трезвено скривене емотивне интелигенције. Ова иконографија нам даје снагу и храброст да волимо не само оне који су невино пострадали Христа ради, већ и оне људе који нису имали храбрости да воле Бога Христа у пострадалима!
Њен опис Господа Исуса Христа Пантократора са чедном дечицом у крсто-образном ореолу открива свет једне богољубиве уметничке душе која и све нас задивљује и надахњује да чезнемо за лепотом и чедношћу Христовог васкрсења:
„Размишљам како да насликам децу, мале мученике, а да буду најближи Христу, архимученику, за кога су пострадала. И крст Његовог ореола се наједном испуњује њиховим главицама, ножицама и ручицама, осветљује се белим одеждама. Деца су иза бодљикаве жице у крсту, Господа ките цвећем, грле Га, моле се, спавају.“
Ово је заиста посебна уметност, савремена иконографија – богословље Божанске Љубави у којој се најлепше описује агонија Христовог васкрсења. Када у молитвеном миру посматрате ове иконе, немојте се чудити да ваше образе помилује суза нежности. Будите храбри и плачите не из сажаљивости према светим Новомученицима јасеновачким, већ услед созерцања загрљаја Бога Љубави молитвеним посредништвом ових дивних, светих, рајских цветића.
У Цириху, децембра 2023.
Епископ аустријско-швајцарски
Андреј (Ћилерџић)
Почасни председник Управног одбора
Српског института у Швајцарској