(темпера, акрил, дрвена бојица и танки фломастер на картону у боји; 21х29,7 cm)
(Tempera, Acryl, Buntstift und Fineliner auf farbigem Karton; 21х29,7 cm)
На ушћу Уне у Саву, а са стране Доње Градине, ово данас сасушено дрво запис је патње; неми сведок заливен крвљу носи клинове, рупе и ланце. На њему су вешане девојке, а под њим у смоли кувани деца и старци. Ово дрво су „Двери Раја кроз која су наши преци прошли пре посљедњег издисаја.“
An der Flussmündung von Una und Save und auf der Seite von Donja Gradina liegt dieser heute verdorrte Baum und ist ein Zeugnis des Leidens; der stumme, blutgetränkte Zeuge trägt die Keile, Löcher und Ketten. An ihnen hingen junge Frauen, unter ihnen wurden Kinder und alte Menschen in Harz gekocht. Dieser Baum ist die «Pforte des Paradieses, durch die unsere Vorfahren durchgegangen sind vor ihrem letzten Atemzug.»
Према казивању наших старица рођених у Доњој Градини постојале су две тополе коришћене као мучилишна дрва свих година рата. Биле су једна до друге на обали крај ушћа, ова која је данас делом сачувана,4 и друга мања од ње, које више нема. Када су се вратиле у своје село маја 1945. године на њима су висила тела неколико девојака. Поједине су биле обучене у народне ношње.
Пут од манастира до јасеновачког логорског поља води крај две велике врбе. У јесен њихове пожутеле гране подсећају на девојачке плетенице које се њишу на ветру. Свете дјеве мученице уснуле на Тополи представљене су у козарачкој ношњи, њихова су тела попут тела Пресвете Богородице на одру на иконама Успења Мајке Божије. Стабло је уздигнуто у Небеса, подножје му је облак лаки, а у позадини су позлаћени валови крваве Уне.
Бака Љуба:5 Да, јесте, тако су биле…, а ту, ту, овде, видиш ли? показивала је прстом по слици, Иза ове Тополе била је друга мања. И на њој су висили људи.
Den Erzählungen unserer alten Frauen zufolge, die in Donja Gradina geboren waren, gab es während des gesamten Krieges zwei Pappeln, die als Folterbäume dienten. Sie befanden sich nebeneinander am Ufer nahe der Mündung, diese Pappel, die heute noch teilweise erhalten ist,4 und eine weitere, kleinere, die heute nicht mehr vorhanden ist. Als die Frauen im Mai 1945 in ihr Dorf zurückkehrten, hingen Leichen mehrerer Mädchen an den Bäumen. Einige waren in Trachten gekleidet.
Der Weg vom Kloster zum Feld des Lagers Jasenovac führt an zwei grossen Weidenbäumen vorbei. Im Herbst erinnern ihre gelben Zweige an Mädchenzöpfe, die sich im Wind wiegen. Die heiligen Märtyrerinnen, die auf der Pappel entschlafen sind, werden in Trachten aus der Region Kozara dargestellt, ihre Körper ähneln dem Körper der Heiligen Mutter Gottes auf der Bahre auf den Ikonen, die die Himmelfahrt der Mutter Gottes darstellen. Der Baum wird in den Himmel erhoben, seine Basis ist eine leichte Wolke und im Hintergrund sind die vergoldeten Wellen der blutigen Una.
Oma Ljuba:5 Ja, ja, so waren sie… und hier, da, hier, siehst du? Sie zeigte mit dem Finger auf das Bild. Hinter dieser Pappel befand sich noch eine kleinere. Und auch da hingen Leute.
4 Поклањање овом светом дрвету данас неретко изазива саблазан и ужас. Време полако изједа преостало стабло Тополе, а при високим водама потапају га Уна и Сава. Сасвим мало части се указује овој изузетној и реткој светињи. Сам Господ наш Исус Христос пострадао је на дрвету Крста, које зовемо Часним и Животворним, Коме се поклањамо, и Које прослављамо кроз мноштво празника, црквених тропара, химни и канона током целе године. Ни у житијима светих нису ретки примери поштовања и чувања мучилишних стабала, тако Свети мученици Антоније, Јован и Евстатије беху обешени један за другим, на исти дуб, 1347. године. То дрво затим хришћани посеку, саграде цркву у славу Свете Тројице, у коју положе чесне мошти њихове. Карактеристично је и то да је пањ споменутог дуба послужио за основу часне трпезе. (Јеромонах Хризостом (Столић), Православни светачник: месецослов светих. Том1, Септембар-јун, 14. април)
5 Љубица Душана Клинцов (1929, Доња Градина-2018, Јасеновац)