Јелена Тодоровић-Лазић

Јелена Тодоровић Лазић (1975, Ужице) дипломирала је на Катедри за српску књижевност и језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, са просечном оценом 9,95.

Добитница више награда и стипендија у току студија (награда ,,Бранко Радичевић” Матице српске, стипендија Норвешке краљевске амбасаде ,,За генерацију која обећава” за хиљаду најбољих студената у Србији, стипендија Републичке фондације за таленте).

Радила од 2001. до 2013. год. као наставница српског језика и књижевности у неколико школа у Ужицу. Сарадница регионалног књижевног фестивала ,,На пола пута” у Ужицу. Хонорарно радила преко деценију као лектор и коректор за више издавачких кућа и државних институција у Србији. Од 2013. до 2021. радила као наставница у Српској допунској школи у кантонима Цирих и Аргау (Швајцарска).

Заједно са колегиницама покренула и реализовала више пројеката и хуманитарних манифестација са циљем чвршћег повезивања дијаспоре и матице (,,Играмо за Србију”, нпр). Један од оснивача Удружења жена ,,Милева Марић Ајнштајн”.

У Швајцарској завршила Школу за примењену лингвистику (област језичко образовање одраслих) и додатне едукације у области педагогије и лингвистике. Тренутно предаје немачки као страни језик одраслима. Повремено преводи са немачког на српски за школе и др. институције у Швајцарској, часописе и веб-сајтове у Србији. Волонтерски ради као ,,мостоградитељка" за српске породице у општини Дибендорф, у оквиру мреже "Das Brückenbauer-Netzwerk" (Bildungslandschaft Schweiz).

Живи са сином и мужем у Дибендорфу (кантон Цирих).