23. Божић у логору
23. Weihnachten im Lager

Божић у логору / Weihnachten im Lager

(темпера, акрил, на кашираном картону; 20х30 cm)

(Tempera, Acryl, auf kaschiertem Karton; 20х30 cm)

Слава Теби Који си нам показао светлост!

(Велико славословље на јутарњој служби)

Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

(Лука 2:14)

Ruhm Dir, der Du uns Licht zeigtest!

(Grosses Lobeslied beim Morgengebet)

„Ehre sei Gott in der Höhe und Friede auf Erden den Menschen seines Wohlgefallens.“

(Lukas 2: 14)

Ми смо имале само један квадрат. Они шалови, тако су биле жене – имале су те црне вунене шалове. Дјевојке и младе жене имале су црвене. Колико је тај један шал могао? Метар и по са метар и по, то је било од нас четири мјесто. Ми смо могли ту само сједети, тетка до мене и та друга тетка, једна другој само спустити главу, или овој, или оној. Нема пружања и легања, ни покривања, ни на што лећи на том шалу једном. (Бака Јела58) Овај призор смерности из сећања на заточеништво у Кули логора у Старој Градишци, постао је део композиције слике Божић у логору.
Wir hatten nur ein Quadrat. Diese Schals, so waren die Frauen – sie hatten diese schwarzen Wollschals. Mädchen und junge Frauen hatten rote. Wie viel könnte dieser eine Schal aushalten? Eineinhalb mal eineinhalb Meter, das war von uns vieren der Raum. Wir konnten einfach dasitzen, die Tante neben mir und die andere Tante, und uns gegenseitig den Kopf anlehnen, mal der einen, mal der anderen. Es gibt kein Strecken und Hinlegen, kein Zudecken, nichts, einmal auf dem Schal zu liegen. (Oma Jela58) Diese Szene der Bescheidenheit aus der Erinnerung an die Gefangenschaft im Turm des Lagers in Stara Gradiška wurde Teil der Komposition des Bildes Weihnachten im Lager.
Иракли Цинцадзе, Божић грузијска минијатура / Irakli Tsintsadze, Weihnachten Georgische Miniatur

Исус Христос је исти јуче, данас и у вијекове (Јеврејима 13:8).

Негдашња пећина са сламом, сада је сламом посута хладна и мрачна тамница; негдашње јасле, сада су шалови ткани од црне вуне; збијене мајке са децом у наручјима, имају свој праобраз у Пречистој Деви Марији са Богомладенцем, који заједно с њима састрадавају.

Овако замишљена тамница уклопљена је у идеју једне савремене грузијске илуминације са истом темом. Тако је добијена слика.

Jesus Christus ist derselbe gestern und heute und in Ewigkeit. (Hebräer 13:8).

Einst eine Höhle mit Stroh, ist sie heute ein mit Stroh übersäter, kalter und dunkler Kerker. Einst eine Krippe, jetzt Schals aus schwarzer Wolle; zusammengekauerte Mütter mit Kindern auf dem Arm haben ihr Urbild in der Unbefleckten Jungfrau Maria mit dem Gotteskind, das mit ihnen leidet.

Der so vorgestellte Kerker wird in die Idee einer zeitgenössischen georgianischen Buchmalerei mit demselben Thema eingebunden. So entstand das Bild.

Био је Божић. Обишавши гробнице пошла сам код Драге. Ушла сам кадећи: Христос се роди! Ваистину се роди! Посула ме је житом. Запевала сам тропар: Рождество Твоје, Христе Боже наш, … прикључила се и Драга. Пустила сам је да отпева сама. Све право. Па Ви знате?! Чуј, па како не би’ знала? Ја сам певала у хору. Али, Драга, то је било пре осамдесет година. Па шта? РОЖДЕСТВО СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА!

  • 58 Јелена Стеве Ћукалац (1932-2019, Јасеновац)

Es war Weihnachten. Nachdem ich bei den Gräbern war, ging ich zu Draga. Ich kam herein und sagte: Christus ist geboren! Er ist wirklich geboren! Sie bestreute mich mit Getreide. Ich sang das Troparion: Deine Geburt Christi, unser Gott, … und Draga stimmte ein. Ich liess sie alleine singen. Alles richtig. Aber Sie kennen das ja?! Na, hör‘ mal, wie könnte ich es nicht kennen? Ich habe im Chor gesungen. Aber Draga, das war vor achtzig Jahren. Na und? WEIHNACHTEN WIRD NICHT VERGESSEN!

  • 58 Jelena Steve Ćukalac (1932-2019, Jasenovac)