20. Точак страдања
20. Leidensrad
(темпера, акрил, дрвена бојица и танки фломастер на два картона у боји; 29,7х37 cm)
(Tempera, Acryl, Buntstifte und Fineliner auf zwei farbigen Kartons; 29,7х37 cm)
… изиђимо к Њему изван станишта, поругу Његову носећи. Јер овдје немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.
(Посланица Јеврејима 13:13–14)
Два и по километра од Јасеновца на обали Уне је село Уштица. Ту је био Цигански логор за којим је остала двадесет и једна масовна гробница. Мала недовршена црква Светих Константина и Јелене на Уштици метох је манастира.
… lasst uns also zu ihm vor das Lager hinausziehen und seine Schmach auf uns nehmen. Denn wir haben hier keine Stadt, die bestehen bleibt, sondern wir suchen die künftige.
(Brief an die Hebräer 13: 13–14)
Zweieinhalb Kilometer von Jasenovac am Ufer der Una ist das Dorf Uštica. Dort war das Zigeunerlager*, von dem einundzwanzig Massengräber geblieben sind. Eine kleine unvollendete Kirche gewidmet den Heiligen Konstantin und Helena in Uštica gehört zum Kloster Jasenovac.
Точак страдања је слика посвећена страдању Цигана. Њихово место у овој ужасној клаоници било је свакако најбедније. Читаве су породице хватане, довођене у вагонима или чергама, настањиване у опустелим српским кућама у Уштици и Доњој Градини. Мушкарци су уврштавани у „гробарско-кољачку“ екипу, те свакодневно копали велике гробнице, а неки од њих помагали усташама у клању све до свршетка крваве сезоне, када су скупа са породицама поклани завршавали у истим таквим гробницама. Изузетно ретка сведочанства говоре о Циганима који су преживели или успели побећи из јасеновачког пакла, а на крају рата их је на подручју бивше НДХ од првобитних петнаестак хиљада остало свега пар стотина душа.
Das Leidensrad ist ein Bild, das dem Leiden der Zigeuner gewidmet ist. Ihr Platz in diesem schrecklichen Schlachthaus war sicherlich der erbärmlichste. Ganze Familien wurden gefangen genommen, in Wagen oder Karren gebracht und in verlassenen serbischen Häusern in Uštica und Donja Gradina untergebracht. Die Männer wurden in das „Grabschlachtungsteam“ aufgenommen und gruben jeden Tag grosse Gräber, und einige von ihnen halfen den Ustascha bei der Tötung bis zum Ende der blutigen Saison, als sie selbst zusammen mit ihren Familien dort in den Gräbern landeten. Äusserst seltene Zeugnisse berichten von Zigeunern, die die Hölle von Jasenovac überlebten oder ihr entkommen konnten, und am Ende des Krieges blieben von den ursprünglich fünfzehntausend Seelen nur noch wenige Hundert im Gebiet des ehemaligen Unabhängigen Staates Kroatien.
Идеја о овој слици једна је од првих, када сам одлучила да ми за њену подлогу послужи ромска застава. На застави су плаво бојено небо, зелена земља, и точак као симбол сталног кретања и скитње овог народа.
Небеса крунишу сјајним венцем ону главу коју земља крунише трновим венцем. (Свети владика Николај Охридски и Жички)
Die Idee zu diesem Bild war eine der ersten, als ich beschloss, die Roma-Flagge als Hintergrund zu verwenden. Die Flagge zeigt einen blauen Himmel, grüne Erde und ein Rad als Symbol für die ständige Bewegung und Wanderung dieses Volkes.
Der Himmel krönt mit einer leuchtenden Krone jenes Haupt, das die Erde mit einer Dornenkrone krönt. (Heiliger Bischof Nikolai von Ohrid und Žiča)
На слици се точак својим делом што је на земљи, показује као трновити венац страдања исплетен од бодљикаве жице; на небу, он је попут сјајног венца славе који се од Бога даје за до краја претрпљене муке, принесен рукама анђела Божјих. Осовина оваквог точка јесте сам Господ Христос у лику Женика. Он има пурпурни огртач, трску у руци и венац од трња на окрвављеној глави.
Понесимо и ми трнов венац животних патњи као што је то учинио наш праузор, Исус. Нека трње продре дубоко у нашу главу и нека она болно крвари. Нека та крв улепша и прослави одежду наше душе, како се она не би постидела када се појави пред Христом и угледа друге душе преиспуњене славом и чистотом… зима патњи ће проћи, и тада ће прекрасно пролеће донети миомирис благодати Божје. (Старац Јефрем Филотејски)
Auf dem Bild ist der auf der Erde liegende Teil des Rades als aus Stacheldraht geflochtener Dornenkranz aus Leiden dargestellt. Im Himmel ist der Kranz wie eine leuchtende Krone der Herrlichkeit, die Gott für die Beendigung des Leidens gegeben hat und die von den Händen der Engel Gottes gebracht wurde. Die Achse eines solchen Rades ist der Herr Christus selbst in Gestalt des Bräutigams. Er trägt ein purpurnes Gewand, ein Rohr in der Hand und eine Dornenkrone auf seinem blutigen Haupt.
Lasst uns auch die Dornenkrone der Leiden des Lebens tragen, wie es unser Vorbild Jesus getan hat. Mögen die Dornen tief in unseren Kopf eindringen und ihn schmerzhaft bluten lassen. Möge dieses Blut das Gewand unserer Seele verschönern und verherrlichen, damit sie sich nicht schämt, wenn sie vor Christus erscheint und andere Seelen voller Herrlichkeit und Reinheit sieht … Der Winter des Leidens wird vorübergehen, und dann wird der schöne Frühling kommen, der Duft der Gnade Gottes. (Altvater Ephraim Philoteou)
*Hier wird der damalige Begriff verwendet. Gemeint sind Sinti und Roma. Anmerkung der Übersetzerin.
Анђеле сам урадила налик на оне са иконе Светих Драксенићких мученика, коју имамо у нашем храму. Међутим, уклапање образа страдалника на слици је чекало да се испуни време.
На Дан пробоја логораша, 22. априла 2018. године, освећен је храм Светог пророка Илије у Млаки. Навече тог истог дана, на нашу велику радост, на конаку у манастиру задржао се митрополит Амфилохије. Вечерњу службу одслужили смо крај уштичких гробница. На једном паноу са причом о страдању Цигана, митрополит је угледао старе фотографије пострадале деце: Пази им ликове! Како су само лијепе. Тако да их нацрташ, дошао је благослов.
Ich habe die Engel ähnlich denen in der Ikone der Heiligen Draksenić-Märtyrer gemacht, die wir in unserer Kirche haben. Die Anpassung der Gesichter der Opfer in das Bild brauchte jedoch noch Zeit.
Am 22. April 2018, dem Gedenktag an den Gefangenenausbruch, wurde die Kirche des Heiligen Propheten Elias in Mlaka geweiht. Zu unserer grossen Freude übernachtete Metropolit Amfilohije am Abend desselben Tages in der Unterkunft im Kloster. Wir feierten den Abendgottesdienst in der Nähe der Uštica-Gräber. Auf einem Plakat mit der Geschichte des Leidens der Zigeuner sah der Metropolit alte Fotos der leidenden Kinder: Schaut auf ihre Gesichter! Wie schön sie sind. So sollst Du sie malen, sprach er den Segen.
Током 1942. усташе су у јасеновачким логорима убиле 3964 циганске деце.46
Während 1942 töteten die Ustascha 3.964 Zigeunerkinder in den Jasenovac-Lagern.46
Уз те две лепе девојчице у слику су обавезно морале ући и ове младе Циганке са децом у наручју:47
као и група Рома свирача о чијем је стравичном концерту пред кољачима и страдању остало јако потресно сведочанство: Никад у животу ови јадници нису дали толико од себе, само да би расположили те пропале и труле душе.48
Zu diesen zwei schönen Mädchen mussten unbedingt auch diese zwei jungen Zigeunerinnen mit Kindern im Arm hinzukommen:47
sowie eine Gruppe von Roma-Musikern, über deren beängstigendes Konzert vor ihren Mördern und über deren Leiden ein sehr ergreifendes Zeugnis hinterlassen wurde: Noch nie in ihrem Leben haben diese armen Menschen so viel von sich gegeben, nur um diese gefallenen und verrotteten Seelen aufzuheitern.48
- 46 Фотографија са потписом је преузета из књиге Драгоја Лукића, Били су само деца, Књ. 1; н. д. стр. 65.
- 47 Исто, стр. 189.
- 48 Никола Николић, Јасеновачки логор; н. д. стр. 361.
- 46 Das Bild mit Beschriftung wurde übernommen aus dem Buch von Dragoje Lukić, Bili su samo deca, Bd. 1; a.a.O., S. 65.
- 47 Ebd., S. 189.
- 48 Nikola Nikolić, Jasenovački logor; a.a.O., S. 361.