Одељење за природне науке, философије и теологије
Циљ Института на пољу природних наука
Како да оделење Института за природне науке да свој одговарајући удео у раду целине будући да је тежиште рада Института окренуто, по природи самог задатка, друштвеним наукама и уметности?
То не може бити истраживачки рад на конкретним проблемима природних наука. То је задатак Универзитета и разних института. Али постоји једна област природних наука, у чијој су основи физика и математика, која може да да значајан допринус духовном развоју заинересованог појединца.
Дозволите да то појаснимо.
Динамичан развој физике, математике и технологије у 20. веку довео је до настанка модерне космологије која је по сили свог сопственог развоја „загазила“ у метафизичку проблематику.
Како је до тога дошло? Откуд тај неочекивани обрт?
Примена теорије релативности и квантне механике, дакле фундаменталних грана модрне физике, на астрономију у целини, дакле и на свемир, потакнула је многе научнике, пре свега теоријске физичаре, да се позабаве питањима као на пример да ли је свет створен или је вечан? Зашто уопште свет постоји? Да ли је природа у целини свхатљива? Да ли универзум има неког смисла? Какво место заузима човек у том космосу гледано из угла савремене природне науке? Какав то може имати утицај на наш поглед на свет? Да ли је наука уопште у стању да одговори на таква и слична питања?
А то су изразито метафизички проблеми.
Једно питање нам се намеће. Да ли ће физика и метафизика у будућности можда коегзистирати и међусобно се допуњивати? Или је можда понор који је колико до јуче делио те две тако битне активности људског духа остати непремостив?
Та проблематика у њеном историјском развују, изражена тачно и јасно, али наравно без икаквих математчких формулација, била би, по мом мишљењу, интересанантна област интересовања и рада Института којим би Институт дао свој допринус задовољењу једне праисконске људске потребе. Јер ако је веровати Шопенхауеру, истакнутом филозофу, човек је метафизичко биће. Animal metaphysicum, како се је он изразио.
Путем предавања, публикација а можда и семинара, за појединце који би желели да уђу дубље у ту материју, у сарадњи са заинтересованим институцијама које би подржале тај приступ, та интересантна проблематика би постала приступачна заинтересованој публици.
М. Маринковић