19. Свети великомученик Георгије на путу за логор
19. Der Heilige Grossmärtyrer Georg auf dem Weg zum Lager

Свети великомученик Георгије на путу за логор / Der Heilige Grossmärtyrer Georg auf dem Weg zum Lager

(темпера, акрил, дрвена бојица и танки фломастер на картону у боји; 21х29,7 cm)

(Tempera, Acryl, Buntstifte und Fineliner auf farbigem Karton; 21х29,7 cm)

Не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему одржати се.

(Посланица Ефесцима 6:12–13)

Denn wir haben nicht gegen Menschen aus Fleisch und Blut zu kämpfen, sondern gegen die Fürsten und Gewalten, gegen die Beherrscher dieser finsteren Welt, gegen die bösen Geister des himmlischen Bereichs. Darum legt die Rüstung Gottes an, damit ihr am Tag des Unheils standhalten, alles vollbringen und den Kampf bestehen könnt.

(Brief an die Epheser 6:12–13)

Мотив да настане једна оваква илустрација која доводи у везу Светог великомученика Георгија и концентрациони логор Јасеновац, ослања се непосредно на сведочанство које нам је оставио др Жарко Видовић.43 Он се на Ђурђевдан, 6. маја 1942. године, обрео у великом транспорту заточеника из Сарајева у логор смрти: Извели су нас из затворских ћелија и околних касарни ујутро око четири сата, пред само свануће. Памтим, било је ледено јутро, а усташе су коментарисале да су Србима припремиле прави „Ђурђевдански уранак“. Све су нас потрпали у вагоне, а неко је, не знајући у то време где идемо и шта је Јасеновац, запевао, ваљда да разбије страх, тужну сарајевску песму „Ђурђевдан“ коју је неколико нас одмах прихватило.44 Уклапањем детаља са неколико древних руских икона Светог великомученика Георгија у простор ове самосвојне логорске приче остварена је композиција слике.

Das Motiv für die Erstellung einer Illustration wie dieser, die den Heiligen Grossmärtyrer Georg und das Konzentrationslager Jasenovac verbindet, beruht direkt auf dem Zeugnis, das uns Dr. Žarko Vidović hinterlassen hat.43 Am St.-Georgs-Tag, dem 6. Mai 1942, war er im grossen Gefangenentransport von Sarajevo ins Vernichtungslager: Sie holten uns gegen vier Uhr morgens, kurz vor Tagesanbruch, aus den Gefängniszellen und den umliegenden Baracken. Ich erinnere mich, dass es ein frostiger Morgen war und die Ustascha meinten, sie hätten einen echten „Feiertagspicknickausflug zum Heiligen Georgstag“ für die Serben vorbereitet. Sie packten uns alle in die Waggons, und jemand, der zu diesem Zeitpunkt nicht wusste, wohin wir fuhren und was Jasenovac war, sang, vermutlich um die Angst zu zerstreuen, das traurige Lied „Đurđevdan“ [Georgstag, Anmerkung d. Übersetzerin], das einige von uns sofort mitsangen.44 Durch die Einfügung von Details aus mehreren altrussischen Ikonen des Heiligen Grossmärtyrers Georg in den Raum dieser in sich geschlossenen Lagergeschichte wurde die Bildkomposition erreicht.

Свети Георгије усмрћује огромну змију (аждају) која у својој утроби има воз; један од онаквих каквим су заточеници допремани у логор, чиме воз скреће са шина погибли. Змија је персонификација зла и опасности, и овде има тело црне боје и облик латиничног слова „U”(симбол Усташа, тј. Ustaša), који указују на њихово порекло. Пандан принцези коју је по предању спасио свети великомученик45 и чији се лик често изображава на иконама, је босонога девојчица коју је требало да прихвати један од препуних вагона смрти. Укрштањем боја позадина и огртача светог Георгија, с прва два горе представљена узора руских икона, сасвим неочекивано се у зеленом огртачу нашла „мапа“ околине централног логора. Средишна вијугава линија подсећа на ток реке Саве са њеним великим меандром унутар кога је на југу Доња Градина, а наспрам ње Јасеновац. Звездице разбацане по огртачу су знамења благодати које на овој „мапи“ означавају места страдања и гробове светих мученика.
  • 43 Жарко Видовић (1921-2016) био је српски историчар цивилизације, историософ, историчар уметности, ликовни критичар и религиозни мислилац. Као учесник Априлског рата 1941. године ухапшен је у Сарајеву по потерници НДХ, спроведен у Јасеновачки логор маја 1942, а одатле га немачке SS и „тот“ јединице депортују преко Сајмишта у радни логор Беис-фјорд у Норвешкој (Део записа са Спомен плоче Жарку Видовићу која је постављена на Зимској цркви у манастиру Јасеновац).
  • 44 Жарко Видовић, Логорска историја Срба, Светигора, октобар 2000, бр. 99; www.istorijskizabavnik.rs/blog/pesma-djurdjevdan-jasenovac
  • 45 Архимандрит Јустин Ст. Поповић, Житија светих за месец април, Манастир Св. Ћелије код Ваљева, Ваљево, 2008; стр. 366-368.
Der heilige Georg tötet eine riesige Drachenschlange, die einen Zug in ihrem Bauch hat; einen wie den, mit dem die Häftlinge ins Lager transportiert wurden, wodurch der Zug entgleist. Die Schlange ist die Personifikation des Bösen und der Gefahr, und hier hat sie einen schwarzen Körper und die Form des lateinischen Buchstabens „U“ (das Symbol der Ustascha, d. h. Ustascha), was auf ihre Herkunft hinweist. Der Prinzessin, die der Überlieferung nach vom heiligen Grossmärtyrer45 gerettet wurde und deren Bild oft auf Ikonen abgebildet ist, entspricht ein barfüssiges Mädchen, das von einem der überfüllten Todeswagen aufgenommen werden sollte. Durch die Kombination der Farben der Hintergründe und des Umhangs des Heiligen Georg mit den ersten beiden oben vorgestellten Beispielen russischer Ikonen entstand im grünen Umhang ganz unerwartet eine „Karte“ der Umgebung des Zentrallagers. Die zentrale gewundene Linie ähnelt dem Lauf des Flusses Sava mit seinem grossen Mäander (Flussschlinge), in dem sich Donja Gradina im Süden und Jasenovac gegenüber befinden. Die auf dem Umhang verstreuten Sterne sind Zeichen der Gnade, die auf dieser „Karte“ die Leidensorte und die Gräber der heiligen Märtyrer markieren.
  • 43 Žarko Vidović (1921–2016) war ein serbischer Zivilisationshistoriker, Historiosoph, Kunsthistoriker, Kunstkritiker und religiöser Denker. Als Teilnehmer des Aprilkrieges 1941 wurde er auf Anordnung des Unabhängigen Staates Kroatien in Sarajevo verhaftet, im Mai 1942 in das Lager Jasenovac gebracht und von dort aus von deutschen SS- und „Todt“-Einheiten über das Semlinlager in das Arbeitslager Beis-Fjord in Norwegen deportiert. (Teil der Gedenktafel für Žarko Vidović, die an der Winterkirche im Kloster Jasenovac angebracht wurde).
  • 44 Žarko Vidović, Logorska istorija Srba, Svetigora, Oktober 2000, Nr. 99; www.istorijskizabavnik.rs/blog/pesma-djurdjevdan-jasenovac
  • 45 Arhimandrit Justin St. Popović, Žitija svetih za mesec april, Manastir Sv. Ćelije kod Valjeva, Valjevo, 2008; S. 366-368.
© 2022 - 2026 | Српски институт у Швајцарској | Serbisches Institut in der Schweiz