ЕПИЛОГ / EPILOG
Свети мученици младенци нерођени 76
Heilige ungeborene Kinder Märtyrer 76

(темпера, акрил, дрвена бојица и танки фломастер на картону у боји, 21,7х30,3)
(Tempera, Acryl, Buntstift und Fineliner auf farbigem Karton; 21,7х30,3)
Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском и нашем духовном оцу Амфилохију,
Благословите ме, оче,
19.432 забележена имена Светих новомученика дечака и девојчица у Јасеновачком архипелагу стратишта!
Када бих о овоме говорила посетиоцима у Јасеновцу обузимао би их ужас и силан гнев на злочинце, Хрвате, уз речи да ми њима никада не бисмо тако нешто учинили. Погледавши негде у то време документарни запис Срби народ који нестаје (Пријатељи Божији) имала сам потребу да истим посетиоцима нагласим да сваке године ми сами усмртимо три стотине хиљада наше нерођене деце, што је ДЕВЕТ МИЛИОНА ДЕЦЕ ОД 1991. године (овај број се односи само на Републику Србију). Како би нека од те деце већ имала и своју децу то значи да смо за непуних тридесет година убили читав свој данас живећи народ на овом простору! Ово би сасвим поразило и, Богу хвала, смирило саговорнике.
С нашом бака Љубицом посетила сам другу баку логорашицу. Љубица је била нероткиња, једна дивна душа напаћена страдањима, трудом и самоћом. Одгајила је две девојчице из првог брака свог мужа, које су са једва мало и нимало освртања отишле својим путем. Друга бака прослављала је рођење свог шестог праунучета, док је седмо требало ускоро да се роди. Наздрављајући рекла је: Богу сам благодарна што нас је толико, седам праунучића од две ћерке, шта би тек било да нисам „макла“ оно двоје. Ова бака имала је 87 година, каткад је долазила у цркву, причешћивала се. Потресло ме је како прича о томе. Наставила је: Не знам да ли је то грех, али хвала Богу има нас. Само сам потврдила да је то велики грех. Погрешила сам што јој нисам рекла да треба да се покаје и исповеди. Била је радосна, док су бака Љубичине очи биле пуне суза. Обе старице су уснуле данас.
Још тада благословили сте да нацртам те мале страдалнике. Написала сам им и тропар.78
По неким казивањима деца настављају да расту у Небеском царству.
Застрашујуће је колико нас је удаљеност од Живог Бога учинила несвесним истине да је дете – човек, душа жива од зачећа, а не неки сувишни део мајчиног тела који се олако да „маћи“ попут нокта.
Застрашујућа је помисао на сусрет родитеља и њихове нерођене деце, коју су, не сматрајући их децом, заборавили, по уснућу.
Нека би ово мајушно, Богом дано, дело допринело рађању свести како би наш Светосавски род принео Господу дужно покајање за свој ужасни злочин.
Помените,
монахиња Марија,
манастир Бешка
О Рождеству Мајке Божије,
лета Господњег 2019.
- 76 Писмо објављено у часопису Светигора, Митрополија Цетињска, Година XXVII, Октобар 2019, бр. 279, стр. 119.
- 77 Тропар Светим мученицима нерођеним, глас 8.
- 78 Види заглавље.
Erwähnt in Euren Gebeten
die Nonne Maria,
Kloster Beška
Zur Geburt der Muttergottes,
im Jahr Christi 2019
- 76 Der Brief wurde veröffentlicht in der Zeitschrift Svetigora, Metropolie von Cetinje, Jahr XXVII, Oktober 2019, Nr. 279, S. 119.
- 77 Troparion den Heiligen ungeborenen Märtyrern, Ton 8.
- 78 Siehe oben den Troparion den Heiligen ungeborenen Märtyrern